Увођење новине

 

У овом раду, приказана је метода развијања критичког мишљења кроз процес драму која ученицима обезбеђује когнитивни, академски, социјални и емотивни развој. Самa реч “процес” наговештава нешто што траје и што је (наизглед) сложено и компликовано, па ћемо пробати да што сажетије објаснимо њен ток и смисао.

 

Процес драма је наставна метода где ученици и наставници раде заједно, импровизују, замишљају драмски свет у ком истражују посебан проблем, ситуацију, тему или низ сличних тема и покушавају да нађу могуће одговоре на неко од великих људских питања. На пример: Шта је потребно да би човек остварио своје снове и да ли је вредно тога? Шта је то што некога може да натера да изда свог пријатеља да би добио нешто што много жели?

 

Ова врста драме не изводи се за посебну публику, као у позоришту или на школској приредби. Сви учесници иствремено су глумци, режисери, сценаристи и публика. Својим активним учешћем у драми, пре свега кроз импровизацију, ученици и наставник доносе реални свет у учионицу, или стварају неки нови, имагинарни. Они из најразличитијих улога испитују и истражују вредности, ставове, различита гледишта и перспективе из стварног света на безбедан начин и кроз контекст, извлаче закључке и доносе одлуке од којих зависи исход драме. На тај начин, ученици постају власници и аутори свог процеса учења, а наставник је неко ко их неприметно води, подстиче и охрабрује кроз пажљиво осмишљена питања (nпр. Да ли ће кројач сада ићи у Лондон или не? Како ће одреаговати његова породица? Какав ће му бити пут до Лондона? Шта ће му све бити шотребно да понесе?).

 

Процес драма, такође, захтева висок степен рефлексије. Од ученика се тражи да, изван улога у којима су били, размисле и проанализирају све закључке до којих су дошли. Као таква, она подстиче критичко мишљење и доприноси развијању социјалних вештина код ученика на најбољи могући начин.  

 

Што се тиче улоге наставника, она се овде потпуно мења. Кроз преузимање различитих улога, он постаје партнер у учењу и медијатор драмског искуства. Поред тога, има могућност да се повремено дистанцира како би пратио рад ученика и открио шта они могу и знају, колико разумеју и које су им преференције у учењу.  

 

Технике процес драме су веома разноврсне. Подстичу кооперативност, дискусију, договарање, преговарање, узајамну помоћ и сарадњу, спремност на компромисе и попуштања што у великој мери, у васпитном смислу, доприноси развијању социјалних и комуникацијских вештина, али и осећаја одговорности за сопствене изборе  и одлуке (нпр. Кројач је/није одлучио да иде у Лондон. Шта ће се сада десити?) Заступљени су различити облици рада, индивидуални рад, рад у пару, у малим групама или са целим одељењем.